Novi Sad: Veliko bogatstvo u minijaturnim knjigama

Čitaoci i posetioci Biblioteke Matice srpske u Novom Sadu, u Srbiji, odnedavno u holu mogu da vide izložbu minijaturnih knjiga na kojoj su predstavljena dela različitih autora, koje su se našle u katalogu “Minijaturne knjige BMS“ autorki Snežane Miljanović i Jovane Novakov koje su ujedno i autorke izložbe, javlja Anadolu Agency (AA).

U pet vitrina je izloženo 180 knjižica. Najstarija izložena minijaturna knjiga je “Konversations-Lexikon” autora Danijela Sandersa iz 1896. godine, koja je smeštena u metalnoj kutiji na kojoj se nalazi otvor sa ugrađenom lupom i sadrži 175.000 reči. Međutim, to nije i najstarija minijaturna knjižica u vlasništvu Biblioteke Matice srpske, jer su se našle u katalogu, ali ne i pred očima javnosti.

“Katalog minijaturnih knjiga obuhvata 674 minijaturne knjige čija visina ne prelazi 10 centimetara. Te minijaturne knjige stajale su u centralnom magacinu i šteta je da javnost ne zna šta mi tu sve imamo. Verovatno ni mlađi zaposleni u biblioteci ne znaju za bogatstvo ove kolekcije. Najstarija knjiga u našem fondu štampana je 1568. godine, a najmlađa 2020. godine. U međuvremenu štampane su minijaturne knjige i prošle i ove godine, ali su u katalog ušle mini i mikro knjige zaključno s 2020. godinom“, navodi Jovana Novakov.

Autorke izložbe kažu da se minijaturne knjige izrađuju otkada se štampaju i regularne knjige, gde su se štamparije utrkivale da se u minijaturama predstave čitaocima, i kolekcionarima. Smisao štampanja je da tekst u knjizi bude čitljiv, ali za mnoge se mora koristiti lupa. Danas, sa napredovanjem tehnologije izrađuju se i knjige koje se mogu čitati samo uz pomoć mikroskopa. Što se tiče ove izložbe, knjižice koje su starije od veka nisu izlagane zbog njihove vrednosti i osetljivosti, ali 180 minijaturnih dela u vitrinama nisu birana nasumično.

“Birali smo ih po raznim kriterijumima. Pre svega želeli smo da ih predstavimo po raznolikoj tematici, po jezicima, po koricama, odnosno povezima koji su najinteresantniji za oko“, pojašnjava Snežana Miljanović.

Najbrojnije su rečnici, grafike i kuvarski recepti. A od beletristike zastupljene su kratke forme – haiku poezija, vicevi, šale, mudre misli… Najzastupljenije knjige su na srpskom i mađarskom jeziku, potom engleskom, slovenačkom, hrvatskom, ruskom, slovačkom, poljskom, češkom, makedonskom, bugarskom, francuskom, italijanskom, nemačkom, kineskom i esperantu.

“Minijaturne knjige su bile jako popularne u srednjem veku, jer su mogle da se nose za pojasom. Dame su ih nosile u rukavicama i tražile su luksuzna izdanja. Čak su ih nosile kao medaljon oko vrata. Pa i vojnici. Tome svedoče alke na metalnim kutijicama. Studenti su mogli da nose mini-rečnike, a sveštenici mini-molitvenike. Bile su zgodne ako su se nosili zabranjeni sadržaji, bilo politički, bilo religijski“, pojašnjava Miljanović.

Jedna knjižica napisana je na arapskom jeziku. To je minijaturni Kur'an u kožnom povezu, koji je takođe izložen na ovoj izložbi. Visine je 4 centimetra i ima 488 strana. Osim kožnog poveza ima lupu i graničnik od svilenog konca.

“Šteta što nema podataka o tome gde je i kada naštampana. Kada je došla u naše ruke pisalo je – ‘zatečeno u fondu’. Najveći broj knjiga kod nas dođe obaveznim primerkom, kupovinom ili poklonom. Međutim, kada je reč o starim minijaturnim knjigama, najveći broj je ovde došao zahvaljujući darodavcima“, kaže Miljanović.

Posebno mesto u ovoj izloženoj kolekciji zauzele su minijaturne ilustrovane dečje bajke na francuskom jeziku autorke Mauricette Begić, koje je ilustrovao poznati ilustrator i slikar Aleksandar Hecl, a štampala Narodna prosvjeta iz Sarajeva. Supruga bosanskohercegovačkog akademika i istoričara književnosti Midhata Begića prevela je bajke na francuski jezik. Miljanović navodi da je zahvaljujući pripremi ove postavke, došla do podataka koje nije ni znala.

“Bračni par Mauricette i Midhat Begić od Vlade Izraela 1991. godine dobili su odlikovanje ‘Pravednik među narodima’ za zasluge zbog spašavanja Jevreja u Drugom svetskom ratu. Ona je na francuski prevodila ne samo dečje bajke, već i Miroslava Krležu i Ivu Andrića. Takođe, ovde se nalazi jevrejska molitvena knjiga, Sarajevska hagada, visine 6 centimetara koja je štampana 1988. godine. Istražujući, saznala sam da je original iz 14. veka. To je knjiga zasnovana na bilbijskoj priči o izlasku Jevreja iz Egipta i sadrži stihove iz Biblije i tradicionalne molitve i upustva za sprovođenje obreda. Takođe, saznala sam da je Desanka Maksimović pisala i haiku poeziju. Ovaj rad nas upućuje na novi rad i nova istraživanja“, kaže Miljanović.

U ovoj bogatoj riznici na malom prostoru mogu se videti različita izdanja, poznata dela poznatih pisaca, a jedno delo takođe privlači pažnju, a to je “Gorski vijenac“ Petra Petrovića Njegoša koji je napisan uporedo na srpskom i mađarskom jeziku. Izdavač je novosadski Forum, 1978. godine, a veličina ovog dela je 7 centimetara.

Novi Sad i Beograd u bivšoj Jugoslaviji prednjačili su u štampanju minijaturnih knjiga. Lider u tom štamparstvu je bila novosadska štamparija Forum, ali i Karolj Andruško, štampar i umetnik iz Sente, koji je za života napravio 226 minijaturnih knjiga, s kojima je obišao svet. Od toga čak 100 knjiga nalazi se u vlasništvu Biblioteke Matice srpske. Poseban biser te kolekcije je ilustrovana poema “Jama“ Ivana Gorana Kovačića. Knjižica ima 20 listova i velika je 1 centimetar. Naše sagovornice kažu nam da su zbog toga odlučile da oba izdanja ove mikro knjige odštampane 1982. godine postave u školjku. Zbog svoje veličine, odnosno “maleckosti“ posebno im je na oku.

“Dok smo pripremale katalog, ali i izložbu, nismo mogli bez lupe“, navode u glas Novakov i Miljanović.

Autorke izložbe pozivaju posetioce da vide ovo bogatstvo knjižnog fonda Biblioteke Matice srpske, a nadaju se da će se minijaturne knjige moći pregledati i klikom preko interneta, u digitalizovanom izdanju, pa će ta postavka biti dugotrajnija, a ne dostupna samo kada je Biblioteka Matice srpske otvorena za čitaoce.